Сећање на жртве бомбардовања РТС-а

Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика „Зашто?“, ноћас у 2 сата и шест минута, породице, колеге и пријатељи су одали пошту радницима РТС-а, погинулим у бомбардовању 1999. године. У нападу НАТО-а убијено је 16 наших колега.

Тачно у 2 сата и шест минута навршило се 14 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије. НАТО је 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна пројектила. Породице, колеге и пријатељи положили су венце и упалили свеће код споменика „Зашто?“ у Абердаревој улици.

„Неко ко је морао да их заштити, то није урадио. У два сата и шест минута ракета НАТО пакта је прекинула њихове животе. Остала је само вечита туга и сећање. Данас се, као ми свих ових година питамо: Зашто?“, рекао је Мирослав Медић, који се у име породица страдалих радника РТС-а обратио окупљенима.

„Зашто је било потребно да овим 16 дивних људи изгуби своје животе? Одговор још увек нисмо добили“, рекао је Медић.

Главни и одговорни уредник Забавног програма Дејан Глигоријевић рекао је у име РТС-а да су страдали невини од највеће војне силе којој свет ни данас не сме да суди.

„Смртоносној ракети, људску мету подметнули су они којима је била потребна нека трагедија у политичком обрачуну са светом. Заједно су их убили. Сада истину крију“, рекао је Глигоријевић и додао да не морају да нам кажу Амнести интернешенел и Међународна федерација новинара да је бомбардовање цивилне мете ратни злочин и да је бомбардовање РТС-а отворило еру напада на медије у ратним зонама целог света.

Оно што не знамо, оно што наше друштво и даље дугује породицама и јавности јесте, како је рекао, одговор на питање коме је у тадашњој власти било важно да буде погинулих у згради РТС-а.

„Нека им је вечна слава“, рекао је Глигоријевић.

У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

Минутом ћутања, уз упаљене свеће и у току дана одата је пошта погинулима. Породице и колеге траже да се до краја утврди одговорност за страдање њихових најмилијих.

„И после 14 година бол није нимало избледео. Туга остаје и кад се год спомене, потресе страшно“, каже Драга Јанковић, супруга погинулог Милована Јанковића.

„Свако од нас је могао бити уписан на овом споменику. Сто педесет људи је те ноћи било у Радио-телевизији Србије, а некако имам утисак да нас је сваке године све мање. Требало би да се вратимо овој традицији и да на овај начин одамо почаст нашим колегама. Нисам сигурна да ћемо ако икада добијемо одговор на питање ‘Зашто?’ бити мирнији, али тај одговор нам је неопходан.“, каже Милена Вучетић, директор технике РТС-а.

На иницијативу породица погинулих радника РТС-а погинулих у НАТО бомбардовању Влада Републике Србије у априлу 2012. донела је закључак да град Београд преузме надлежност у вези са подизањем спомен обележја које ће сведочити о том страдању.

У августу прошле године град је формирао комисију која је одлучила да се до најбољег решења дође јавним конкурсом.

„Идеја јесте да се порушена зграда обележи, сачува каква јесте, да се сачува слика страдања, да се сачува сећање на оно што се десило на неки уметнички начин. То је управо оно што очекујемо да ће уметници препознати и на то реаговати“, каже Дејан Васовић, градски архитекта.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије. УНС и Синдикат новинара Србије позвали су новинарске асоцијације и синдикате из држава чланица НАТО да затраже у својим земљама независне истраге тог ратног злочина.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење тадашње савезне владе и људе и технику изместио из објеката РТС у Абердаревој и у Хиландарској улици. Милановићу је казна истекла 1. септембра 2012. године.

Влада Србије формирала је почетком године Комисију за разматрање чињеница до којих се дошло у истрагама које су вођене поводом убистава новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића а мандат комисије је проширен и на случај убиства медијских радника Радиотелевизије Србије у бомбардовању 1999. године.

У пролеће сваке године у знак успомене на погинуле медијске раднике РТС одржава се меморијални турнир у малом фудбалу под називом „Играјмо за 16“.

Komentari su zatvoreni.