Dijaspora gubi nacionalni identitet

Spread the love

Novi popisi stanovništva u svetu su pokazali da Srbi ubrzano nestaju sa liste žitelja mnogih država, jer 90 odsto njih uzima državljanstvo i menja ime i prezime.

‘Novosti’ istražuju: Zašto naši ljudi u rasejanju poslednjih godina gube svoj nacionalni identitet?

KAD je glumica Bojana Novaković iz Sidneja prošle godine počela da dobija značajnije uloge u holivudskim filmovima promenila je srpsko  ime i postala Jana Novak. Svog imena se pre nje odrekla i Katarina  Stojanović iz Beograda, koja se predstavlja kao američka glumica Ana  Aleksandar.

– Promena nacionalnog ideniteta nije specijalnost samo  američkih Srba, već i svih naših ljudi, koji žive u inostranstvu. U  Mađarskoj, na primer, svi Srbi srednje i starije generacije imaju u  ličnim kartama zvanično mađarska imena. I kod dece Stevan je zvanično  postao Ištvan, Aleksandar je Šandor, a Cvetko je Florijan. Ovo je proces prirodne i političke asimilacije došljaka u stranim zemljama, kome se  Srbi teško odupiru – priznaje Dragan Jakovljević, srpski aktivista iz  Budimpešte.

Novi popisi stanovništva u svetu su  pokazali da Srbi ubrzano nestaju sa liste žitelja mnogih država, jer 90  odsto njih uzima državljanstvo i menja ime i prezime. Takva situacije je u SAD, Kanadi, Australiji, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj, zemljama  Skandinavije i u Nemačkoj, gde je 150.000 naših pristalo da budu Švabe.

„Novosti“ su anketirale dvadesetak srpskih aktivista širom sveta: zašto naši  ljudi u rasejanju sve manje govore da su Srbi i zašto gube nacionalni  identitet?

– U zapadnom svetu Srbija i danas ima loš imidž i mnogi naši ljudi se stide da kažu da su Srbi. Neki ovde u Francuskoj se boje da ih država ne osudi za ono što nisu uradili, a  da ih komšije i kolege na poslu ne gledaju kao da su ubice ili zločinci – priča Stevan Nikolić iz Francuske.

Koliko je i danas demonizacija Srba snažna, posvedočio nam je Boris Maksimović iz  Norveške, koji se lično kao lider srpske organizacije mnogo puta suočio  sa nacionalnom netrpeljivošću. Čak i kada su ga albanski nacionalisti  napali, Norvežani nisu hteli da ga zaštite – jer je Srbin.

– U Norveškoj nije poželjno biti Srbin. Naši ljudi često na pitanje  odakle su, izbegavaju da odgovore ili govore da su „iz bivše  Jugoslavije“ ili „sa Balkana“. Bilo je slučajeva da su Srbi uzeli  norveška imena i prezimena pravdajući se da će tako lakše dobiti posao i slično, a zapravo skrivaju nacionalni identitet – objašnjava  Maksimović.

U Kanadi, kako nam javlja Mirko  Stokanović, srpski novinar, naši ljudi na poslu sa kolegama ćaskaju o  svemu i svačemu, ali izbegavaju bilo kakvu priču o postojbini i ne  pominju srpsko poreklo. Zato je poslednji popis stanovništva Kanade  pokazao je da ima Srba, Jugoslovena, ali i Šumadinaca, Sremaca,  Vojvođana i, kako je navedeno – „ljudi bez porekla“.

U Australiji je 98,3 odsto Srba uzelo novo državljanstvo, jer, kako su se izjasnili, smatraju da je „srpstvo primitivno“ ili da „etnička  pripadnost nije bitna“.

Naši sagovornici iz Švedske, aktivista Borivoje Gajić i njegova supruga Ljiljana smatraju da sve  useljeničke zemlje normalno teže da asimiluju strance, ali da se naša  država Srbija tome ne suprotstavlja nikakvim nacionalnim programom.

Srbi danas u mnogim zemljama prosto nestaju. Nekad najveći srpski grad u inostranstvu, Čikago, danas ima samo 55.000 popisanih Srba. Osam najvećih srpskih parohija Srpske  pravoslavne crkve, sem u vreme Božića i Vaskrsa, zvrje prazne.

Ovaj tekst je preuzet iz Vecernjih Novosti 01 04 2013