Драги пријатељи писане речи,

Добродошли на Прве књижевне шведско-српске сусрете,

16. новембра 2024. у нашем удружењу у Солни.

Kära vänner av det skrivna ordet,

Välkomna till Det första Svensk-serbiska litterära mötet,

den 16 november 2024 i Föreningen i Solna.

О ПИСЦИМА / OM FÖRFATTARNA:

Cyril Hellmans böcker skildrar ofta en hård, manlig värd som gängmedlemmar, fotbollshuliganer och kurdiska gerillan. Han debuterade 2005 med romanen Gå Johnny, gå, gå om unga slackers och prostituerade i New Yorks krogvärld. Dokumentärromanen Mitt mörka hjärta – gangstern och reportern som skildrar deporterade amerikanska gängmedlemmar utspelar sig i Kambodja och på USA`s ögrupp Hawaii kritikerrosades. Hellman är också journalist och filmare och Rapport från fronten mot IS är en dagbok från när han filmade kriget i Syrien och Irak, En resa genom krigets Ukraina var den första i världen att skildra kriget där efter invasionen 2022. Dokumentärromanerna Spelet är spelet och Lilla Chicago är skrivna ihop med fd kriminella och skildrar gängkrigen i Göteborg och Stockholm. Hellman har även släppt tre diktsamlingar Liten Vinge och den populära Allt går i bitar om förlusten av ett barn och hans senaste slätt Slå mig så hårt du vill.

Övrigt: Cyril Hellman har som journalist skrivit för dagstidningar som Svenska Dagbladet för vilka han var korrespondenten i New York, Dagens Nyheter, Göteborgs Posten, Sydsvenskan, Aftonbladet och Expressen samt arbetat för Sveriges Radio och SVT. Han filmade stridsscener för kanadensiskitalienska dokumentären Our War om kriget mot IS i Syrien. Just nu arbetar han på en true crime och har skrivit manus till tre kortfilmer om Stockholms mörkare sidor som filmatiseras i december.

Pisac, piše na švedskom.

Aleksandar Draganović rođen je u Negotinu 1969. godine. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1994.  Voditelj je u Radio Paraćinu od osnivanja – 15 godina autorske emisije posvećene umetnosti pod nazivom Sentimentalno vaspitanje. Organizovao je tri izložbe radova likovnih i primenjenih umetnika iz Paraćina pod istim nazivom. Tvorac je Dečjeg karnevala, Art i Etno-festa u Paraćinu.

Objavio je knjige poezije: Nemir (1991) i Sentimentalno vaspitanje (2017). Osnivač je Teatarske scene Imaginacija i autor dramskih tekstova Sudjenje i Deda Mraz je švorc, koja je kao Učenički teatar igrana na Velikoj sceni Zvezdara teatra 2020.g. Autor je kratkih filmova Čovek koji je Hitleru rekao ne i Different life. Učesnik je mnogih književnih kolonija u zemlji i inostranstvu, u organizaciji Ministarstva za dijasporu: Lovra, Budimpešta(Mađarska), Skoplje, Kumanovo (Makedonija), Bazjaš, Moldova (Rumunija). Dobitnik je državnog priznanja Republike Srbije za doprinos kulturi  Zlatna značka 2009. godine. 2022. objavio je knjigu priča pod nazivom Čitanje snova

Učestvovao je na prvom Sajmu srpske knjige u Švedskoj u Geteborgu 25.26.02.2023. Promovisao knjigu Čitanje snova u Kopenhagenu 18.03.2023. Predstavio svoj umetnički rad na Skupštini Saveza Srba u Linköping 01. 04.2023. Promovisao knjigu Čitanje snova u gradu Malme 30.04.2023.  Drugo, izmenjeno izdanje „Čitanje snova i druge priče“  objavljuje 2023. Napisao je monodramu „Ljudi senke“ 2024. Jedan od osnivača udruženja Savez srpskih stvaralaca Skandinavije koji su u 19. i 20. oktobra  2024. god. organizivali Prve srpsko-norveške susrete pisaca u Oslu.

Trenutno živi  u Stokholmu.

Författare, skriver på serbiska.

Goran Malbasa – Pisanjem sam počeo da se bavim u srednjoj školi, pišući tekstove pesama za moj bend. Kasnije sam prešao na kritičke osvrte političke realnosti u Srbiji, koji su objavljivani u dnevnim listovima “Politika”, “Večernje novosti” kao i mnogim drugim.

U Švedskoj živim od 2015, godine i radim kao nastavnik maternjeg jezika, predavač gradiva za osnovne i srednje škole na maternjem jeziku i mentor za novozaposlene nastavnike.

Zbirku priča “Snajperista i druge priče” objavio sam 2007. godine u izdanju Narodne biblioteke “Sveti Sava”.

Roman “Anđeo i striptizeta” sam objavio 2014. godine u izdanju izdavačke kuće “Alma”.

Författare, skriver på serbiska.

Ljubica Čolaković, rodjena 25.05.1939 g u selu Velika Greda, opština Plandište, u Južnom Banatu, Vojvodina, Srbija. Jedno vreme je radila u Vrscu, kao knjigovodja i u pravnoj službi. Sedamdesetih dolazi u Švedsku, u Stokholm, s mužem, koji je došao nešto ranije i detetom od 6 godina. Radila u fabrici Aga u odelenju elektronike, gde su se pravili radio aparati za avione,

Dobija i drugo dete, a potom i posao u kancelariji pri socijalnoj službi za stare, pod upravim Opštine Lidingoe, gde je živela i radila  sve do penzije. Muz se razboleo, te ga je negovati sve do njegove smrti.

Tek kad je ostala sama, uzima knjigu koju je odavno kupila u starinarnici (lopis) i počinje da je prevodi knjigu o Dragi Mašin, koja nikada nije bila na srpskom jeziku napisana, niti poznata čitalačkoj publici kod nas. Radila je sasvim samostalno na prevodu i pripremi za štampu oko dve godine.

Tražeći izdavača u Srbiji, knjiga je izašla iz štampe tek 2020 g, u vreme pandemije, tako da mnogi ni do danas nisu upoznati da knjiga postoji, čak ni Sajam knjiga nije bio održan te godine u Beogradu. Može se sada naći u pojedinim knjižarama.

Inače,  Ljubica se bavi pisanjem poezije, za odrasle i decu, zatim pričama za decu, kao i kratkim pričama po istinitim događajima za odrasle. Ti rukopisi nisu još objavljeni.

Pored pisanja, bavi se još slikarstvom, ulje na platnu, keramikom gde imam nekoliko exponata.

Översättare från svenska.

Vesna (Obradović) Mandrapa,

Predstavlja je ćerka Jelena Mandrapa Peković

Vesna Mandrapa rođena je 07.03.1959. godine u Ivangradu (današnje Berane), gdje je pohađala osnovnu školu i gimnaziju, kao i nižu muzičku školu, a studirala na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Poezijom se bavi od najmlađih dana. Do sada je objavila knjige poezije: “Mjeseca ima više” (1994) u izdanju KPZ Podgorica, “Čekajući mene” (2014) i drugo izdanje (2017) i “Aura pjesme” (1918) u izdanju “Nova knjiga” Podgorica, koje je čitalačka publika blagonaklono pozdravila i prihvatila.

Više puta je nagrađivana i pohvaljivana.

Uskoro iz štampe izlazi i nova knjiga poezije pod naslovom: “Plava ptica”, dok su u pripremi “Bijeli san” i “Kosmička rapsodija”. Njene pjesme su zastupljene, kako u enciklopedijama, tako i u zbornicima i zajedničkim zbirkama poezije i prevođene na više stranih jezika. Povremeno objavljuje na društvenim mrežama i u periodičnim publikacijama.

Član je UKCG. Piše poeziju i prozu za djecu i odrasle.

Živi i stvara u Podgorici i Stockholmu.

Poet, skriver på serbiska.

 Петар Зубовић (1933-2014)

Представља Михајло Бувач

Петар Зубовић је рођен у подкозарском селу Фурде код Козарске Дубице. Као седмогодишње дијете проживио је почетак другог свјетског рата, прошао као и његови вршњаци страхоте од битке на Козари, Логора Јасеновц, до заробљеништва у Хрватској  и на крају повратк у тотално попаљен и рaзорен подкозарски завичај. Био је штићеник Дома за ратну сирочад у Београду, гдје је стекао солидно образовање, које му је омогућило да се бави економско-рачуноводственим пословима, па је пред одлазак у Шведску 1970. године био шеф рачуноводства у једном од највећих југословенских пољопривредно-прехрамбених комбината „Беље“.

Писао је поезију и прозу. Његове пјесме и приче нам сликовито и потресно говоре о другом свјетском рату, тешкоћама, контроверзама послијератне обнове и таласу одласка наших људи на „привремени рад у иностранство“. Објабљивљо је приче и коментаре у „Југословенском листу“, „Дијаспори“ и „Нашем Листу“. Један је од аутора Збирке „Мале руковети“ (1985.), као и збирке „Туђа поднебља“ (1992.) Прву књигу пјесама и прича „Од Козаре до Упланада (Uppland)“ објавио је 1989, а за роман „Бадањ“ са тематиком одласка наших људи на рад у Шведску (2005.) добио је престижну награду од Културродет (Kulturrådet). Збирка прича „Јабука у блату“ (2007.) објављена је у сарадњи са Удружењем Солна, а 2008 је изашла запажена Зубовићева збирка мемоарских прича „Код ракијског казана“. Зубовић је иницијатор оснивања Удружења књижевника у Шведској „Милош Црњански“.

Добитник је више награда на конкурсима књиженвог круга „Седмица“ из Франкфурта на Мајни, који је подружница Удружења књижевника Србије.

Författare, skrev på serbiska och svenska.

Михајло Бувач

Рођен 1947. у Маглајцима, Козарска Дубица, гдје је завршио гимназију 1966, а студије њемачког језика и историје њемачке књижевности и српског на Филозофском факултету у Срајеву 1970. Између 1971. и 72. радио као савјетник за наше раднике у њемачкој покрајини Бремен. Послије војног рока од 1974. до 1992. радио на мјесту савјетника код више предсједника општине Зеница за међуградску и међународну сарадњу и информисање. Између 1993-97. био је дописник Агенције СРНА из Стокхлама. Од 1997-2017. је наставник српског за наше ученике и њемачког у шведској школи. Од 2007. је и предсједник Управног одбора н.в.о. Биро Републике српске у Шведској.

Översättare från tyska och svenska.

Folkbladet, foto Robert Svensson

Zvonimir Popovic (1934-2020)

Atora predstavlja Olgica Lindquist

Zvonimir Popovic född 3 december 1934 i Berane, Montenegro, Jugoslavien, död 2020 i Sverige, var en svensk författare, översättare och journalist.  Vid tre – årsålder  flyttade familjen till Jagodina i Serbien, där han tillbringade krigsåren och senare tog studenten. Därefter bedrev han universitetsstudier i Belgrad med examen 1960. 1958 träffade han sin svenska hustru och 1963 flyttade paret till Sverige. Här studerade han först vid Stockholms universitet, där han blev fil.kand. 1967. Två år senare anställdes han som översättare på Invandrarverket. Det blev inledningen på en lång karriär som så småningom ledde till befattningar som förste byråsekreterare, byrådirektör och avdelningsdirektör. Han var bosatt i Norrköping.

Bibliografi
1993 – Finska språkets ställning i Sverige
1998 – Mörkriket
2001 – Akacian viskar
2005 – Våt sand
Priser och utmärkelser
1998 – Tidningen Vi:s litteraturpris
1998 – Samfundet De Nios stipendium
2001 – Norrköpings Tidningars kulturpris

Pisac, pisao je na švedskom i srpskom.

Olgica Lindquist

Publicista i novinar. Olgica je rodjena u Beogradu, gde je studirala žurnalistiku. Studije nastavlja na Stockholmskom Univerzitetu (JMK) gde je i magistrirala na temu Medjunarodna razmena televizijskih vesti. Na Švedskom radiju (SR) je bila dugogodišnji producent novosti, ali i autor i voditelj popularne emisije na P1 – Prelomna tačka (Brytpunkten). Pisala je osvrte na kulturne događaje, recenzije knjiga, naučne radove, pomagala u realizaciji filmskih festivala, bivala selektor i član više žirija. Studirala je jezike i knjizevnost, a diplome iz Filmologije i Public Relations računa u rezultate hobija i želje za usavršavanjem. Radila je na pet jezika koje govori. Napisala je s grupom autora knjigu iz teorije novinarstva, Nyhetsfabriken (Fabrika novosti), u izdanju Studentlitteraturen, Lund.

Publicist och journalist, skriver på fler språk.

Душко Топаловић рођен је у Љубињу 2. јуна 1968. године где је завршио основно и средње образовање. Након одслуженог војног рока 1988. године одлази на студије историје на Филозофски факултет у Сарајеву где га је почетак грађанског рата у БиХ 1992. године затекао на завршној години студијa. Основне студије је окончао 1998. године на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на такозвано богумилско питање“. На истом Универитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је завршио студије архивистике након чега је 2008. године прешао да ради у шведски Војни архив гдје је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. године је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради. Докторирао је 2021. године с темом „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних веза и односа до стварања Југославије“ на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Примарно подручје Топаловићевог научно-истраживачког рада и интересовања односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских веза и односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године, о чему је објавио преко четрдесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао преко двадест одреднице. За свој друштвени рад и научни допринос добио је више друштвених признања и одликовања.

Из библиографије Топаловићевих радова издвајамо: Верни прецима и себи. Срби у историји и традицији, Приручник за дијаспору, Бања Лука – Стокхолм 2019 (коаутор са Жељком Вујадиновићем);

Српско-шведски и Југословенско-шведски дипломатски односи, Прометеј, Нови Сад 2024 (коаутор са Миладином Милошевићем);

„Исписи из Шведског државног архива о Првом српском устанку и кризи на јадранској обали 1804-1813. године“, Споменик САНУ CXL, Одељење Историјских наука 14, Београд 2007;

„Мисија шведског Црвеног крста у Србији у Првом балканском рату“, Први балкански рат 1912-1913. Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства, САНУ, Научни скупови књ. CXLVII, Одељење Историјских наука књ. 35, Београд 2015;

Српско – шведски дипломатски односи. Један век од успостављања директних дипломатских веза (1917-2017), Каталог изложбе, аутор изложбе и каталога Душко Топаловић, Београд – Стокхолм 2017;

Српска народна поезија на шведском језику, Каталог изложбе, аутор изложбе и каталога Душко Топаловић, Стокхолм-Нови Сад 2023.

Historiker, skriver på svenska och serbiska.

Branko Dimović Dimeski, pisac, publicista, autor i producent

Rođen je 1978. godine u Gnjilanu, Republika Srbija. Živi i radi u Norveškoj, otac je četvoro dece. Radio je kao novinar i urednik sportske redakcije u časopisu Izvornik. Bavio se humanitarnim radom kao osnivač Udruženja Srba Kosovskog Pomoravlja (USKOP), ali i kroz angažman u brojnim međunarodnim organizacijama. Od 2008. godine živi u Norveškoj, gde je organizovao mnoge akcije pomoći školama i Srbima iz svog kraja.  Jedan je od osnivača srpske škole u Norveškoj. Aktivno se bavi filmom i produkcijom; jedan od dokumentarnih filmova u kojem tumači ulogu lekara koristi se u svim norveškim zdravstvenim ustanovama. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Objavio je knjige duhovne poezije i proze “Ka nebu” (2019), “Pelagonijski vitez” (2020), “Zavičajni otisci” (2021) i “Srpski Krvavi put” (2023). Radove publikuje u časopisima za kulturu i zbivanja Literalni Otisak, Stremljenja, Nadahnuća, i dr. Knjige Branka Dimovića Dimeskog nalaze se u bibliotekama širom Norveške i većini škola na Kosovskom Pomoravlju. Biografija Branka Dimovića Dimeskog prikazana je u monografiji Srbi u 20. i 21. veku koji su svojim životom i radom značajno obeležili vreme u kojem su živeli. Godine 2020. okuplja filmski tim u Norveškoj i Srbiji i producira film o stradanju Srba u nacističkim logorima u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, Logor smrti u Karasjoku i Dobri pomagači. Godine 2022. okuplja tim u svojstvu autora i producenta filma 33 anđela, koji govori o stradanju srpske dece u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata. Učesnik je istorijske međunarodne konferencije u Narodnoj skupštini Srbije, gde je prvi put usvojena rezolucija o ustaškom infanticidu nad srpskom decom tokom Drugog svetskog rata. Osnivač je Saveza Srba Srpskih Stvaralaca Skandinavije koji je nedavno organizovao i Prve srpsko-norveške i skandinavske književne susrete u Norveškoj, događaj koji je okupio pisce i kulturne radnike iz Srbije i skandinavskih zemalja s ciljem promovisanja književnosti i jačanja kulturnih veza između dva naroda.

Författare, producent, skriver på serbiska och norska.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Jelena Mila

Jelena Mila je srpsko-švedska glumica i producent na filmu i u pozorištu. Radi na medjunarodnim projektima, a poznaju je i nacionalne scene Narodnog pozorištu u Beogradu i Kraljevskog nacionalnog pozorištu u Stokholmu – Dramaten.

Sarađuje s najvećim scenaristima, glumcima, rediteljima, ništa manje i s najvećim piscima sveta, Nobelovcima. Kao dramaturg, autorka je većeg broja obajvljenih dramskih teksova: Bojke Pojke (premiejra 2011, Folket Scen Stokholm, Švedska), Carica Jelena – scenario za film, Čelične ratnice – pozorišna predstava i scenario za film (premijere 2014, film 2018), Junak đevojka – Vasilija Vukotić (premijera 2016, Mojkovac, Crna Gora), Mileva Marić Ajnštajn (premijera 2018 Pygmeteatern  Stockholm), i poslednja drama Do osude (premijera novembar 2023, Teater Tribnalen Stockholm). Medju ranim radovima su tu još HO-HO kabare (premijera 1994, Budva Crna Gora). Religije sveta za 30 minuta (premijera 2000 Kulturhuset Stokholm),

Objavljuje knjige poezije, proze – sećanja i veći broj naučnih radova tokom svojih magistarskih i doktorskih studija iz teorije filma na Stokholmskom univerzitetu i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autorski radovi su prevođeni na engleski, norveški, švedski, srpski (jezici ex Yu) i ruski. Autorka je jednog dugometražnog igranog i tri dokumentarna filma. Živi i radi između Stokholm, Beograda i Perasta.

Författare skriver på svenska, engelska och serbiska.

Det är vår ära att välkomna er till Det första Svensk-serbiska litterära mötet, den 16 november 2024 i Föreningen i Solna. Vi talar om det första och menar de alla som har anordnats hittills. Med förhoppningen att dessa möten kommer att bli årliga, både på nationell nivå i hela Sverige och samtliga nordiska länder, bjuder vi er att besöka ossden 16 november mellan 12.00 och 17.00,i Serbiska föreningen i Solna, Ankdammsgatan 23.Vi kommer att presentera författarna, deras verk, inleda paneler och erbjuda böcker.Organisation Serbernas riksförbund i samarbete med Lärar- och kulturföreningen – LÄRKUL, tillsammans med Föreningen i Solna och Serbiska skaparföreningen i Skandinavien, från Norge. Välkomna!

PROGRAM ПРОГРАМ/PROGRAM  Првих књижевних шведско-српских сусрета 16.11.2024.   Добродошли на Прве књижевне шведско-српске сусрете, 16. новембра 2024. између 12.00 и 17.00, у просторијама Српског удружења у Солни. ____ Välkomna till Det första Svensk-serbiska litterära mötet, den 16 november 2024 mellan 12.00 och 17.00, i Serbiska föreningen i Solna, Ankdammsgatan 23.   12.00 Oтварање/Invigning 12.30 Поздравна реч/Välkomstord   Sveta Lazic – ordförande i Serbernas riksförbund Jelena Mila – inledningsord i Serbiska lärar- och kulturföreningens namn Zoran Brankovic – ordförande i Serbiska föreningen Solna Ambassadören till den Serbiska ambassaden i Sverige / Her Excellency Ambassador of the Republic of Serbia in Sweden Jelena Čukić Matić Historikern Duško Topalović Kulturrepresentant från Solna kommun Branko Dimović Dimeski – ordföranden i Serbiska skaparföreningen i Skandinavien, från Norge.   13.00 Представљање аутора/ Författarnas presentation Cyril Hellmans Звонимир Поповић (presenteras av/аутора представља Олгица Линдквист) Љубица Чоловић, översättare/преводилац књиге о Драги Машин Петар Зубовић (presenetras av/аутора представља Михајло Бувач) Александар Драгановић Горан Малбаша Весна (Обрадовић) Мандрапа (песникињу представља Јелена Мандрапа Пековић) Ђорђе Брстина Бранко Димовић Димески Јелена Мила  OM FÖRFATTARNA ПАУЗА МЕЂУ КЊИГАМА/BOKPAUS 14.00 ПРВИ БЛОК РАЗГОВОРА/FÖRSTA PANELEN модератор/moderator Jelena Mila (på svenska och serbiska) Савремена проза – мостови и раскршћа / Samtida prosa – broar och korsningar Medverkar/учествују: Алексаданр Драгановић, Горан Малбаша, Љубица Чолаковић, Олгица  Линдквист   ПАУЗА МЕЂУ КЊИГАМА/BOKPAUS 15.00 ДРУГИ БЛОК РАЗГОВОРА/ANDRA PANELEN модератор/moderator Olgica Lunquist (på svenska och serbiska) Историјски запис у литератури – фикција или факта / Litteratur med historisk bakgrund – fakta eller fiktion Medverkar/учествују: Cyril Hellman, Бранко Димовић Димески, Михајло Бувач, Јелена Мила   ПАУЗА МЕЂУ КЊИГАМА/BOKPAUS 16.00 ТРЕЋИ БЛОК РАЗГОВОРА/TREDJE PANELEN модератор/moderator Jelena Mila (på svenska och serbiska) Поезија епска и лирска – осећај, мисао, реч/Episk och lyrisk poesi – känsla, tanke, ord Medverkar/учествују: Весна Мандрапа, Љубица Чолаковић, Ђорђе Брстина, Бранко Димовић Димески, Јелена Мила Казивање стихова уместо завршне речи / Diktläsning istället avslutningsord.   Organisation Serbernas riksförbund i samarbete med Serbiska Lärar- och kulturföreningen – LÄRKUL, tillsammans med Serbiska föreningen i Solna och Serbiska skaparföreningen i Skandinavien, från Norge.