Ивана Димић, рођена 1957. у Београду, по образовању дипломирани драматург. Бави се писањем кратких прича, драма, драматизација, тв сценарија, превођењем, као и драматуршким радом у београдским позориштима. Члан је Српског књижевног друштва од 2001. и има статус Истакнутог уметника у Удружењу драмских уметника Србије од 2005. Обављала функције Помоћника министра за културу, Директора драме Народног позоришта, Директора Атељеа 212, уредника Светосавског звонца. Живи и ради у Београду као пензионер.

Објављена проза

Црна зелен (’95.), Махорка, мастило и муж (’98.), Узимање времена (2001.) Има ли кога?(2006.), Попис имовине (2009.)Арзамас (2016.) Све у свему (2019.)Из мртвог угла (2022.)

Изведене драме

Пред огледалом(Атеље 212 ’86), Пепељуга (мало поз. Радовић’89), Бели угао (часопис Књижевност, ’98), Гоље (Теразије2001) Змајовини пангалози (Б.Буха 2007).

Изведене драматизације

Мамац -према романима Д.Албахарија (Народно позориште, ’98.) Цигани лете у небо- према приповетци М.Горког (Теразије 2004.) Петар Пан – према роману М.Барија (Буха 2010.)

Арзамас – према роману И.Димић, (Звездара театар, 2020.)

Топ је био врео – према роману В.Кецмановића (Грачаничко поз. 2023)

Преводи

драме са енглеског: М. Фрејна, Х.Пинтера, Н.Кауарда, Б.Елтона, Р.Мунро, М. Џонс, Макнелија, Т.Стопарда, Н.Рејн, А.Кристи, А.Шафера;

романи са енглеског А. Макол Смита: „Прва дамска детективска агенција“, „Жирафине сузе“, као и „Умрети у Чикагу“ од Н.Тешић.

драме са француског: Сардуа, Маривоа, Куса, Јонеска, Ј.Резе, Лануа,Зелера.

Награде

2008. Награда Фестић фестивала за најбољи драмски текст за »Змајовине пангалозе«

2011. Златни беочуг за трајни допринос култури

2012. годишња награда за представе“ Хенри Шести“ и „Женски оркестар“

2016. Награда „Перо Деспота Стефана“, Грачаница

2017. НИНова награда за најбољи роман у 2016. години, за „Арзамас“

 foto arhiva: projekat Rastko

Божидар Зечевић је водећи српски филмолог, историчар филма, драматург, сценариста, филмски критичар, редитељ и универзитетски професор. Оснивач је и главни уредник угледних часописа Филмограф и Нови филмограф, као и директор Српског филмолошког центра.

Образовање и стручно усавршавање
Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду са највишом оценом. Као Фулдбрајтов стипендиста, завршио је специјалистичке студије на Универзитету Јужне Калифорније (USC) у Лос Анђелесу и на Универзитету у Њујорку (NYU). Постдипломске студије је похађао при Европском центру за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација у Београду.

Аутор је више од 100 научних студија и монографија, као и око 3.000 филмских критика које редовно пише за медије попут Вечерњих новости и недељника Печат.
Најзначајније стручне књиге:
• Читање светла (1993)
• Велимир Бата Живојиновић (1994)
• Филмске новости 1944–2004
• Српска авангарда и филм 1920–1932 (2013)
• Затамњени екран (2023) и Расветљени екран (2024)
Позоришне драме:
• Пивара, Селектор, 1918 (за коју је добио награду „Јоаким Вујић“) и 1968.
Филмографија:
Као сценариста и редитељ потписује више од сто документарних и играних пројеката. Међу најпознатијима су серијали и филмови:
• Генерал од Лох Фајна (1971)
• Политички сукоби у Југославији између два рата (1989)
• Југославија у рату 1941–1945 (Годишња награда РТС-а 1992)
• Век српског филма
• Истина о 27. марту — између стварности и мита

Добитник је великог броја престижних признања, међу којима су: Награда „Златни витез” у Москви (2012, за филм Откриће душе / Истина о 27. марту), „Златно перо” за филмску критику, Награда „Бранислав Нушић”, Вукова награда, Златни беочуг, као и Плакета Југословенске кинотеке.